Pruga Novi Sad - Zemun: Voz za novi život

Austrougarska je vestacka tvorevina a Madjarska 1914 to nije bila? Sine, ti si izgleda Madjar kad toliko volis tu drzavu. Madjarska je bila dvojni deo monarhije cija vlast je ipak bila u Becu, cak su joj 1892 ukinuli i valutu, forintu, i uveli krunu. Na teritoriji tadasnjeg medjarskog dela monarhije je zivelo 35 miliona ljudi a samih Madjara nije bilo vise od 12-13 miliona pa sledi da Madjari kao sjajni ratnici tokom zadnjih 500 godina nisu mogli sami da osvoje tolike teritorije i toliko drugih naroda, kanda im je to neko drugi uradio kao sto ih je i oslobodio od 280-godisnje turske vladavine. Sva znacajnija industrija u KundK se nalazila na teritoriji tadasnje Austrije i Ceske a ne Madjarske ili teritorija koje su administrativno pripadale njima pa ne da nisu bili medju 4 industrijske sile Evrope (to nije bila ni celovita KundK) nego nisu spadali ni u 15.

Uzgred, Zemun nije imao tramvaj do 1934 kad je izgradjen most Kralja Aleksandra, srusen 1941 u bombardovanju.

Sve pruge koje su izgradjene do 1918.godine na teritoriji Madjarske kraljevine gde su i podrucja koji su potom Versajskim dekretom pripojene Srbiji i potom i Jugoslaviji / cela Vojvodina, Hrvatska i Hercegovina / kreljevina je izgradila sobstvenim sredstvima. AustroUgarska je vestacka tvorevina kao sto je bila i Srbija i Crna Gora. Madjarkoj do 1920.dodine pripadale su Erdelj-deo Rumunije ,deo Ukrajne. cela Slovacka, deo Austrije-Burgenland, deo Slovenije i vec navedeni delovi Jugoslavije i imala je 35 miliona stanovnika i 4-tu industrisku privredu u Europi, Austriska carevina je bila bez indusriske privrede.
Na teritorijama M. kraljevine su sve zeleznicke stanice su tipske u zavisnosti od velicine i znacaja naselja-grada pa tako i na teritoriji vojvodine sve do Zemuna.
Do 1914.godine takodje na teritorima koja su pripali Kraljevini Srbiji izgradjen je tramvajski saobracaj a to su Subotica, Novi Sad, Zemun, Osjek, Zagreb, Rijeka itd.

Kada se izgradio most Maršala Tita voz je jedno vreme prolazio pravo kroz Preradovićevu ulicu i kroz desnu Beogradsku kapiju se uspinjao na želj.stanicu-Dunav (sada Lovoturs) Kasnije radi kamionskog saobraćaja je dobijena medjunarodna dozvola da se šine postave na uzdignute šlipere,napravi krivina i prodje pored crkve (štrosmajeva ulica?)













.Kako znam most Maršala Tita je donešen iz Apatina.Pošto je bio kratak jedva je nadjen materijal da se sa obe strane mosta izgrade produžne konstrukcije.Zato je most imao tako neobičan izgled.Obično su mostovi radjeni u kontiunalnim linijama od obale do obale.

Похвале за одличан текст!
Поштовани Обсарвер, железнички мост је био срушен 1944. као што стоји у тексту, а возови су саобраћали преко Варадинског моста (који је срушен 1999.) све до почетка шездесетих (изградње Жежељевог моста 1961. и отварања данашње железничке станице 1964.). Мислим да је железнички саобраћај преусмерен на Жежељев мост већ 1961, иако је станица до још увек била код данашње Лиманске пијаце. Воз је, из смера Петроварадина, долазио старом трасом до стајалишта (данашњи Ловотурс), одатле скретао и пролазио привременим колосеком кроз Штросмајерову, затим преко Варадинског моста, одатле отприлике данашњом улицом Војводе Мишића и даље ка железничкој станици (Лиманска пијаца). Због великог успона код самог моста често је коришћена помоћна локомотива - потискивалица.

Чини ми се да је мост код Петроварадина био активан, све до затварања жел. станице на Лиману.

Dobar tekst, sa "dusom" za razliku od danasnjih uobicajenih koji se svode na kopiranje vesti sa online izdanja medija po regionu i inostranstvu.

Jedan podata koji novinar nije mogao da izbunari, dnevna nadnica za radnika (fizikalca) na gradnji zeleznice te 1878-1883 je bila 1 (jedan) florin bez hrane. To je u to vreme bilo poprilicno malo za tako tezak fizicki rad i mnogi lokalci (na teritoriji danasnje Vojvodine) koji su poceli da rade na gradnji zeleznice su napustili taj posao pa su vlasnici tadasnjih gradjevinskih firmi dovlacili radnu snagu iz Bosne i Zakapartja (Ukrajine). Mnogi od tih radnika su ostali u Vojvodini a u to vreme je doslo i do iseljavanja lokalnog bezemljaskog stanovnistva iz Banata i Backe put Amerike. Moj cukundeda je sa bracom radio na gradnji pruznog nasipa kod Beske, porodicna tradicija je da kad prodjemo podvoznjakom ispod tog nasipa da kazemo " zidao ga je deda Spira"...

Inace pruzni pravac Budimpesta-Beograd (preko Novog Sada) je postao sekundarni vec pocetkom 20-tih godina proslog stoleca kad su spojeni Zagreb i Beograd a pogotovo je mnogo ulagano u pravac ka Zagrebu od 1945-1990. Tad je uradjena dvokolosecna pruga na celoj duzini, zamenjen je kompletan donji stroj, pruga je elektrifikovana i na vecem delu pripremljena na brzine do 160km/h. E onda je dosla 1991...

A čuj.... ako ne smemo ništa aktuelno niti antibeogradski, ajde ono makar da se bavimo novinarstvom prošlosti.

Evociramo lepe uspomene i širimo saznanja.

Jer, masovno mediji emituju po narudžbi loše naslove vezane za prošlo doba.
Kao, sad je zlatno doba - a ond anisu znali šta rade.
Pohvale Živanu, naravno.

Doveli su Spance i Italijane da grade novi Zezeljev most ali ih nisu placali i zato se most gradio preko deceniju. Znaci koliko para toliko i muzike, staro pravilo.

U SFRJ je izvrsena modernizacija zeleznica nasledjenih iz prethodnih vremena, mnoge uskotracne su prebacene u pruge normalnog koloseka, uveden je dvokolosecni saobracaj na glavnim putnim pravcima, elektrificirano je preko 1500km pruga u celoj drzavi. A onda je dosla 1991, rascepkavanje do tada jedinstvene mreze, ekstremno smanjenje prevezene kolicine robe i putnika (samim tim i prihoda), neulaganje u odrzavanje, kradja opreme i prevelik broj zaposlenih, korupcija, velika konkurencija drumskog saobracaja i sve ostalo. Danas su to samo rusevine zeleznicke mreze iz 1990. Da ne bude zabune, tako je u celoj bivsoj SFRJ, raspala se drzava - raspao se sistem.

Amon, ti si taj sto druge nazivas. A znas zasto? Zato sto nisi isao vozom Novi Sad-Beograd. Jos uvek treba 3 sata. Bog te tvoj, botovi i na ovoj vesti.

Ovo samo govori koliko je srbistan tada i evo sad jedna velika nazadna teritorija sa nazadnim narodom ! Srbi sve sto su nasledili od austrougara su unistili ili su devastirali i to sto trenutno korsiste za free ne znaju ni da odrzvaju u funkciji, tu mislim na trdjavu, graCku kucu, glavne ulice a sta tu to srbi napravili a da valja, autobuska, spems, bulevari, benzinske peceurke, tc magazin, apolo centar i sta, sve stoji i u fazi rasadanja je,nema ko da odrzava jer eto bitno je da smo nabijeni nacionalizom da je srbin na vlasti a kad mu das da vlada ne zna ni osnovni posao da obavi !! Te austrougare bolje da nismo ni terali odavde, rata bi bilo i bez one dileje gavrila principa...

Pazi za 2-3 godine su odradili tolike pruge, ajd realno koliko bi trebalo danas ovi nasi napredni da to odrade sa svom masinerijom i chudima tehnike? 10-20 godina?

Ja znam za podatak da je 1895 prosecna brzina voza bila 48km/h (od Subotice do Zemuna), a pre koju godinu je prosecna brzina bila upravo ista na istoj relaciji, razlika je samo u 120 godina.

Danas se putuje 2 sata i 20 minuta. Beograd - Novi Sad. I to ako je sve u najboljem redu.

Sta ti je Austrougarska... 135 godina u tu prugu niko nije dinara uložio, a vozovi još uvek idu! 30 na sat doduše, ali idu! Svaka čast! Nego da vam kažem, ovaj naš predsednik, šta je on sve uradio za ovu državu... Laf!

Grad u rumunskom delu Banata koji se spominje se zove Rešica, a ne Rešice i ni dan danas ne postoji pruga koja iz Temišvara prolazi kroz Rešicu i ide do Jasenova i Bele Crkve.
S druge strane, prva vršačka železnička stanica je iz 1858 i ovde se verovatno misli na pruge Oravica-Jam-Jasenovo-Bela Crkva-Bazijaš i Temišvar-Vršac-Jasenovo.

Sjajan tekst... to se zove graditeljsko umeće - 283km železničke pruge za samo jednu godinu (sezonu), i to još 1883. godine (19. vek). Naši graditelji (s ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao najodgovornijim za traljavo, sporo i izuzetno nekvalitetno sprovođenje radova) bi se mogli učiti jer im za samo jedan most (novi Žeželjev) treba osam godina, a čak i sad nije još u celosti završen - i to još u 21. veku... žalosno i sramotno - vi koji ste odgovorni, morate se popraviti i postati savesniji ako vam je do građana, kao i do njihove bezbednosti, stalo - neka se novac koji porezni obveznici (čitaj: građani) svake godine državi plaćaju koristi kako treba, racionalno i valjano - ako već plaćam, polažem pravo na bezbednost (a ne da vozovi, zbog neodržavanja pruga, iz šina iskaču, putevi se zbog klizišta ruše, dovodeći ne samo moj, nego i život ma kog drugog državljana/državljanke naše zemlje u pitanje - ako vam je stalo, postaraćete se da to i dokažete, a ne samo da pričate prazne priče, jer je ljudima to dozlogrdilo).
I, najzad, bolje i da je skupo, ali da traje - zašto i sad ne bismo angažovali Holanđane ili ma kog drugog (ima i kod nas čestitih i dobrih inženjera , koji ne mogu do izražaja doći), koji bi opravdali ukazano im poverenje - zato i postoji EU, da bismo se međusobno pomagali, jer danas sutra i toj drugoj strani nešto naše će trebati - ne budite isključivi, jer svi smo mi građani sveta...
Dosta je praznih priča - na dela nek se pređe!

Detalji su ono što tako slikovito opisuje stanje u tom ne toliko dalekom vremenu. Oduševljen sam tekstom i načinom na koji je pisac uspeo da me bar na par trenutaka vrati u prošlost.

Još jedan poklon posetiocima sajta 021.rs, čestitke autoru i redakciji!

Odličan tekst!

U iščekivanju da nakon ovog divnog teksta, neki go*ar napiše da se i danas putuje sat i po, iako je vozu od Novog Sada do Zemuna te 1883. godine trebalo nešto malo više od 3 sata.